Koliko je prekomerno korišćenje ekrana rizično, posebno u ranom razvoju dece
Stručnjaci koji se bave psiho-motornim razvojem dece sve češće se suočavaju sa negativnim posledicama prekomernog provođenja vremena ispred ekrana.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuju roditeljima da decu do druge, čak i do treće godine ne izlažu ekranima dok se govorno-jezički razvoj ne završi. Sa druge strane, u praksi stručnjaci saznaju da su mnoga deca u ranom detinjstvu izložena vizuelnim medijima i po nekoliko sati dnevno.
Ispravljanjem izgovora pojedinih glasova logopedi su se najčešće bavli do pre desetak godina. Problemi danas složeniji su, jer mnogi mališani ne progovaraju do druge, čak i do treće godine. Jedan od uzroka je njihova prekomerna izloženost ekranima.
„Procenat dece sa govorno-jezičkim poremećajima danas je znatno veliki u odnosu na ranije, iznosi čak 70 odsto što znači da svako drugo ili treće dete ima neki govorno-jezički problem. U velikoj meri utiču upravo ekrani, tablet, televizija, znači bilo koji vid medijalnog sadržaja, kojem su deca izložena u najranijem uzrastu“, objašnjava Marina Milovanović Partenijević iz Logopedskog centra „Fonema“.
Roditelji prekasno traže pomoć
Zabrinjava i to što su retki primeri roditelja koji stručnu pomoć zatraže čim uoče probleme kod dece.
„Ovde je počela da dolazi apsolutno bez odvajanja slogova, bez pokaznog gesta, sve to smo postigli za nekih 6-7 meseci, ako se ne varam. Jako lepo napreduje“, kaže Milijana Lekić.
„Što se tiče njenog izgovaranja reči, ona ih izgovara, malo sa nerazumevanjem, ali sad je već bolje“, navodi Slađana Mitrović.
U digitalnoj eri pojani ekranizam sve više zahteva angažman stručnjaka: defektologa, logopeda, psihologa i fizioterapeuta. Kad psiho-motorni razvoj dece kasni, javljaju se brojne teškoće.
„Simtomi su da se dete možda ne odaziva na ime, da ne uspostavlja kontakt pogledom, da je igra stereotipna, u smislu da nema funkcionalnog karaktera, javljaju se poremećaji spavanja, poremećaji ishrane. To su sve neke kliničke slike poremećaji iz spektra autizma. – Šta je razlika? – Razlika je ta što deca koja su isključivo ekranizovana, napredak je mnogo brži“, navodi Kristina Nikolić, defektolog-oligofrenolog.
„Sve to utiče na njihovu posturu slabljenje mišića kičme. Kriva kičma, kifoza napred, skolioza, iskrivljenost kičmenog stuba na stranu. Zato je bitno da se roditelji na vreme. Za svako dete mora biti analitičan i individualan pristup rada“, kaže Ognjen Vuletić, fizioterapeut.
rts
