Пирот кроз векове: Споменици који причају

Пирот, град на југоистоку Србије, у подножју Старе планине и на обалама Нишаве, свој идентитет гради не само на богатству природе и гастрономије, већ и на дубоко укорењеној историји. Од античких трагова до модерних споменика, Пирот је сведочанство векова у којима се смењују културе, цивилизације и традиције. Свако камено здање и свака исписана плоча имају свој глас – тих, али постојан.

Тврђава Кале – чувар града

Најрепрезентативнији симбол историјског Пирота свакако је средњовековна тврђава Кале, смештена на брду изнад Нишаве. Подигнута у време византијске управе, тврђава је касније добила на значају у доба цара Душана. Обновљена у османском периоду, данас служи као културни простор који туристима нуди не само прелеп поглед на град, већ и уметничке догађаје у летњој сцени унутар бедема.

Кад шетам зидинама Калета, као да слушам кораке прошлих векова. Овде је историја жива – каже Милица, професорка историје, која сваку генерацију ђака доводи на ову локацију.

Музеј Понишавља – бисер архитектуре

Недалеко од Калета налази се Музеј Понишавља – бисер градске архитектуре из XIX века. Ова некадашња кућа трговца Малише Георгијевића, са својом оријенталном чаршијском фасадом и унутрашњим двориштем, данас је дом бројним етнографским, археолошким и историјским експонатима. Посетиоци овде могу да виде аутентичне предмете пиротског домаћинства, старе занате, али и сведочанства о временима турске владавине, српског устаничког покрета и социјалне историје града.

У Музеју сам први пут схватио колико је Пирот био важан трговачки и занатски центар. Посебно ме одушевио изложени пиротски ћилим и фотографије старих улица – каже Петар, туриста из Љубљане.

Када говоримо о антици, вредно је поменути локалитет Ремесјана, данашње Бела Паланке, који се налази у непосредној близини Пирота и био је важан центар у доба Римског царства. Иако сам Пирот нема очуване монументалне објекте из тог периода, бројни археолошки налази указују на трагове римске комуникације, нарочито дуж важног пута Via Militaris који је повезивао Наисус (Ниш) и Сердику (Софија). Део тог пута пролазио је управо кроз Пиротску котлину.

Споменик чуварима Пирота

У самом граду, посебно место заузима и Споменик ослободиоцима Пирота од Турака, који доминира Тргом Републике, у насељу Тијабара, некадашњем Тргу краља Петра. Градња споменика за трг у Тијабари започета је 1904. године а завршена 1924. године. Данас представља једну од тачака колективног сећања на страдање и храброст српске војске.

Ово није само камен, ово је сећање на деду мог деде, чије име стоји на плочи – тихо каже старији Пироћанац, Милош.

Чесма Гушевица — камени сведок душе Пирота

Скривена у подножју Големог моста, на тјаабарској страни Нишаве, чесма Гушевица већ вековима одолева свим временима и невременима. Ни државне промене, ни ратови, ни урбанистичке идеје нису могли да је потисну — јер Гушевица није само камена грађевина, већ симбол сећања, идентитета и трајања. Пиротски песници, сликари и хроничари причали су и бележили, а Пироћанци генерацијама понављали реченицу: „Ко се напије воде са Гушевице, тешко одлази из Пирота, али га још теже заборавља.”

Изграђена у време турске власти, према причи коју преноси директор Музеја Понишавља Предраг Пејић, чесму је саградио турски бег Агуш, по коме је добила име. Не постоји прецизан датум настанка прве верзије чесме, али је познато да је обновљена 1923/24. године и тада добила облик који се и данас препознаје на старим фотографијама и цртежима.

Вода је некад долазила са извора удаљеног педесетак метара, каптирана глиненим цевима. Све до увођења градског водовода, та вода је била симбол чистоте и свежине, а чесма место дружења, освежавања и друштвеног живота. Гушевица је током деценија остала срце једне живе градске четврти.

Место где се сусрећу време и вода

Сликар мр Петар Ђорђевић, у својим „париским цртежима“ старог Пирота, овековечио је Гушевицу из више углова.

За мене је она симбол живота, воде, места окупљања. У свом облику носи печат једног времена и зато сам је често сликао – има она своју ликовност. Уклапа се у амбијент дела града у ком се налази, иако је нова зграда поред нарушава – казао је Ђорђевић за лист Слобода.

Гушевица је била и духовно средиште – овде су се на Богојављење окупљали мештани, формирали ледену скулптуру крста и заједно, уз звонке прангије, ишли ка Нишави на освећење. Бака Милица, осамдесетосмогодишња Пироћанка, сведочи: „Све што је ваљало и вредело, увек се дешавало крај Гушевице. Ту су се причале љубавне приче, ту смо прале воће, ту смо се први пут заледиле водом у лето.“

Два Гушевице, али само једна душа

Данас, у урбаном простору, Гушевица има и свој камени и свој симболички близанац – зграду која носи њено име. Али, праву Гушевицу и даље препознајеш по хладном додиру камена, по благом жубору воде и по тишини коју носи као благослов. То је место где се и данас стане, макар на тренутак, да се попије гутљај воде – и подсети ко смо, одакле смо и шта треба чувати.

Пирот је као отворена књига – где год да кренете, налетите на неки траг прошлости. А најлепше је што су ти трагови живи – не само на табли, него и у причама људи – сматра Софија, туристкиња из Београда која је обишла град у оквиру викенд-аранжмана.

Историјски споменици Пирота су, поред једне од почетних туристичких тачака, жила куцавица локалног идентитета. Од римских трагова, преко османских сокака и српских устаничких успомена, до савремених споменика борбе и сећања, Пирот гради своју будућност ослоњен на оно што га је обликовало. И баш у томе лежи његова лепота – у споју трајања и наде, камена и приче.

Пројекат „Пирот кроз векове“ суфинансиран је из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.