Pirote ponosi se dok god imaš ljude koji pevaju o tebi

Srbija i pirotski kraj obiluju velikim brojem znamenitih ličnosti – osoba koje su svojim radom i trudom doprineli razvoju zajednice. Čest je slučaj u svetu da se titula znamenite ličnosti dodeli posthumno, ali verujte nam na reč, iako nije zvanično, Pirot se itekako može pohvaliti ličnostima koje ga vole, zalažu za njega i promovišu ga na različite načine. Jedna od takvih osoba zasigurno je i žena koja je svoj rodni grad napustila zbog studiranja, ali žena koja mu se stalno vraća i posvećuje najlepše stihove.

Mnogi Piroćanci već znaju o kome je reč, a ukoliko niste sigurni mi vam otkrivamo da je u pitanju Tatjana Pavićević.

Piroćanka Tanja Ivanov, sada Pavićević, korene vuče sa Jerme i Visočice, sela Vlasi i Slavinja. Nakon završetka Gimnazije u rodnom Pirotu, ne sanjajući da će mu se misluma uvek vraćati, seli se u glavni grad Srbije. Kako i sama kaže, u Beogradu je završila studije farmacije i spletom životnih okolnosti prestonica je postala njen novi dom.

– Iako je bilo misli o povratku u Pirot, nakon dobijenog posla u jednoj prestoničkoj privatnoj apoteci, gde sam radila punih desetak godina, odlučila sam se da ostanem u Beogradu. Posao isključivo radnika me naravno nije zadovoljio pa sam se vođena  preduzetničkim duhom odlučila da otvorim i svoju apoteku, gde i danas radim. Objektivne okolnosti su se promenile, danas je jako teško uspevati sam pored ogromne konkurencije, ali borim se. To je moj posao,  od toga živim, volim ga i osećam kao deo sebe – kaže Tanja za Portal ćilim  i naglašava da je u čitavom životu najponosnija na činjenicu što se ostvarila u ulozi supruge i majke.

U svakome leži pesnik

Ali naša sagovornica nije samo uspešni farmaceut i preduzetnik, ona je i izvrsni književnik koji svojim delima zadužuje ne samo rodni grad već i sve njegove meštane. Čitajući njena dela, a pogotovu gledajući spotove, Piroćanci kažu da im stihovi pesama izazivaju pozitivnu jezu i ponos što se neko setio da poezijom sačuva od zaborava simbole Pirota.

Nismo mogli a da se ne zapitamo, kako od farmacije stići do poezije na šta nam je Tanja, uz osmeh, odgovorila da neke, obično teške, životne situacije probude pesnika u tebi.

– Nekada se lepe stvari dešavaju u problemu. Ja sam na primer prve rime slagala kroz borbu za materinstvo i obraćanje Gospodu za pomoć. To je vremenom urodilo plodom, tu je naš Bane već osam godina. Kad sam postala majka bila sam jako zahvalna i pesme su se u mojoj glavi nekako same nizale, kao izraz zahvalnosti Bogu na pomoći. I tako se duša otvarala sve više, a ja sve brže bolje zapisivala. Svaka moja spontana emocija iz duše je izlazila kroz stih – objašnjava Tanja, dodajući da je uz  nagovor prijatelja složila pesme u nekoliko poglavlja i izdala svoju prvu zbirku „KAD DUŠA PEVA“.

Vi lečite ljude, ali i dušu….

Iako je farmacija u neku ruku potpuno različita od poezije Pavićević nam objašnjava da nije uvek tako.

– Farmacija je posao. Ono što je dobro je da ga radim s ljubavlju i osećam kao deo sebe bez obzira na obavezu. Pisanje poezije je zadovoljstvo i čista ljubav. Otvorena duša. Ostaviti mozak po strani i čuti šta ona ima da kaže – kazala nam je književnica.

Prema njenim rečima, na prvi pogled farmacija i književnost su dve različite stvari – u suštini dva različita leka. Jedan je za telo a drugi za dušu. Među bočicama lekova treba pronaći lek za dušu i eto je poezija.

Inspiracija je svuda oko nas

Što se tiče inspiracije, Tanja kaže da je ona svuda oko nas, samo je treba prepoznati. Ona je lično pronalazi svuda, u svemu što je dotakne – svakodnevni život, susreti s ljudima, događaji, mesta, razgovori, nekad jedna reč… Kako kaže, jednostavno pronalazi je u svemu u čemu je emocija.

– Ona me noću, kad se sve utiša, budi iz sna… Šapuće… a ja ujutru čitam kao da je neko drugi pisao – zaneseno zbori Piroćanka.

Ljubav i nostalgija prema Pirotu pretočena u stihove

Od nekoliko Tanjinih pesama dve su rodoljubive i posvećene zavičaju – „Pirotski kej“ i „Pirotski ćilim“ koje je inače i poklonila svom Pirotu. Kako ste došli na ideju da Pirot predstavite kao „glavnog lika“ u pesmama?

– Kada smo u životu bili najopušteniji, najradosniji, najbezbrižniji, najvoljeniji… Detinjstvo. Majka, otac, brat, baka… Pirotski kej, mirisi lipa, Nišava, Sarlah, Crveni trg… Ćilimi u kući na kojima sam se igrala i utkala šare u sebe zauvek. Stara planina, Visočica, Jerma… Da li može biti veće inspiracije – priseća se naša sagovornica.

Za svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „KAD DUŠA PEVA“, Tanja kaže da je u njoj sažet ceo njen život – poreklo, borbe, zahvalnost, razmišljanja, dogadjaji iz života… Porodica, ljubav…

– Pisala sam još posle knjige, naročito o Pirotu i okolini. Nadam se da ću uspeti da izdam novu zbirku „MOJ RODNI GRAD“ u kojoj će se naći i pesme „Pirotski kej“ i „Pirotski ćilim“, koju sam inače posvetila svim tkaljama koje više nisu sa nama i onima koje i danas nastavljaju tradiciju tkanja pirotskih ćilima – naglašava Tatjana.

Pesme ovekovečene i spotom

Pored stihova na papiru, za ove dve pesme snimljeni su i spotovi, pa ih tako široke narodne mase mogu pronaći i pogledati na youtube-u.  

– Posebno zadovoljstvo mi je što sam tu veliku svoju želju ostvarila. Ideja je potekla od moje rođake Piroćanke, Irene Radulović, koja peva u Đurđevim stupovima. Ona je moje stihove pokazala  našem poznatom frulašu i kompozitoru Milinku Ivanoviću Crnom kome su se dopali i koji je imao inspiraciju da ih muzikom oboji. Onda smo radili aranžmane, spotove… I opet veza sa apotekom koja je sve to finansijski iznela – ističe Tanja.

Pored spota za gore pomenute pesme, Tanja je uz pomoć prijatelja i saradnika snimila još na četiri spota – „Želim“ u izvođenju Dejana Janoševića i koleginice, „Prepusti se“ koju izvodi sugrađanka Irena Radulović, „Bog je ljubav“ snimljena na Staroj planini i „Badnje veče“ snimljena u njenoj kući i sa njenom porodicom. Iako sama tematika nije vezana za rodni grad, svaka od njih ima u sebi nešto što je veže za Piroćance i Pirot.

Neraskidiva veza sa Pirotom

Kao i većina ljudi koji se u nekom datom životnom momentu odluči da napusti svoje vekovno ognjište i Tanja oseća veliku ljubav, nostalgiju i potrebu da mu se stalno vraća.

– U Pirotu živi moja majka, tu je grob moga oca i ja sam s njim povezana zauvek. Tu sam završila osnovnu i srednju školu, puno prijateljstava prelepih nosim u duši. Koreni su mi na Jermi, selo Vlasi i na Visočici, selo Slavinja.  Zbog silnih obaveza mnogi od nas ne mogu non stop da putuju, ali kad god imam prilike ja mu se vratim, ako ne telom a onda bar dušom. U rodnom kraju sam svakog leta, zime praznika – naglašava Tanja objašnjavajući da joj je tada srce puno jer je uspela da spoji porodicu i poreklo.

Kakvi su planovi?

– Ja sam naučila u životu da imam želje a ne planove.  Volela bih da jos jedna pesma o Pirotu pod nazivom „PIROTSKA PLEMENITA DUŠA“ dobije muzičku obradu, volela bih da izdam novu zbirku… Volela bih još puno toga… ali sve svoje želje prepuštam Gosodu – zaključuje ova Piroćanka.

foto: privatni arhiv

Lj.Marković