Пиротски ћилим оживљава у глини – Јелена Ђорђевић Ћирковић о традицији, уметности и будућности

Јелена Ђорђевић Ћирковић из Пирота носи у себи дугу породичну традицију осликавања грнчарије, која је њен животни пут учинила и уметничким изразом, али и посвећеношћу очувању пиротске културне баштине. Њен рад је наставак старих заната, али и оригиналан допринос уметности у облику модерног накита и рукотворина. Разговор с Јеленом открива како се вековне шеме пиротског ћилима преносе на глинене предмете, и како у томе она види мост између прошлости и садашњости.

Грнчарија као оживела традиција

Јелена подсећа да је грнчарство један од најстаријих заната који човек познаје, а код ње у породици је та уметност стизала с колена на колено.

Чика Бора из Пирота је био мајстор грнчарије с којим смо сарађивали и ја и моји преци. Његова грнчарија није била само посуђе, већ платно на којем сам осликала шаре нашег ћилима – објашњава Јелена.

Рукотворнине, обликом јединствени предмети од глине, попут стовне, ибрика, чаша и ваза, били су идеална подлога за осликавање и изражавање пиротске симболике.

Магија осликавања: од глине до пиротског накита

Иако се Јелена не бави израдом грнчарије већ њеним осликавањем, посебно наглашава пажљив процес припреме. Предмети се прво шмирглају, перу и суше, да би потом основне боје – црвена, црна и бела, уз повремене додатке зелене или плаве – оживеле симболе традиције. Њени мотиви су директно инспирисани пиротским ћилимима.

Користим најчешће мотиве „корњача плоча“, „тице плочу“, ‘ђулове’, ‘враско колено’, ‘ђулови на диреци’… Сваки детаљ је као исповедна нит наше прошлости – објашњава Јелена.

Лакирање и сушење су завршни кораци који дарују сјај и трајност.

Утицај породичне уметности и љубав према традицији

Љубав према ћилимским шарама Јелена носи од малих ногу, јер ју је у породици окруживала бака ћилимарка, деда и отац – уметници који су са пажњом чували и осликавали ове шаре на грнчарији.

Провођење времена с оцем и учење од њега била је најлепша школа. Свакој шари у породици знање и љубав су даровани с посебним значењем – каже она.

Пут од грнчарије ка модном накиту

Идеја да прошири свој израз дошла је једног 8. марта, када је направила прве осликане медаљоне као накит. Онда су уследиле похвале и поруџбине преко друштвених мрежа. Тако је почео њен модеран правац у оквиру старе традиције:

Желела сам да адаптирам шаре ћилима у данашње модне трендове, али без губитка духа породичне баштине – истиче уметница.

Данас се Јеленин накит радо носи, јер је уникатан и дубоко укорењен у пиротској култури.

Материјали и техника – глина као основа

Накит Јелена прави искључиво од глине коју осликава природним бојама. Уз то користи металне перле, канапе и копче које наручује од специјализованих добављача.

„Глина ми је остала најдражи материјал, зато што у себи носи душу традиције“, каже наша саговорница. Повремено се окрене и сликању на платну с мотивима ћилима, али накит је сада њена главна сцена.

Јединствени стил – Јеленин потпис у шареном свету

Јелена свој стил описује као јединствен и оригиналан: „Многи су покушали да копирају моје радове, али сваки човек носи свој дар и љубав према традицији. Моје шаре су као отисак моје породице и срца.“ Управо та љубав и дубока веза са пиротском културом разликују њене радове од осталих.

Радни процес и време израде

Израда једног предмета није лак задатак – сваки комад глине обрађује се пажљиво, да би се осликавање реализовало до наjsитнијих детаља. За сложенију огрлицу с три елемента потребно је и до пет дана рада.

Свака линија мора да буде прецизна, као што су и наше ћилимске шеме. Само тако може да се сачува њихова лепота – наглашава саговорница.

Продаја и излагање – од интернета до будућих изложби

Јелена тренутно највише продаје накит преко интернета и са задовољством истиче да су реакције купаца изузетно позитивне. Многи кажу да је накит уживо још лепши него на фотографијама. Желела би једног дана да своје радове изложи у Пироту и шире, али засад нема могућности да их направи у већем броју.

„Верујем да ће се и тај сан остварити.“

Ручни рад као уметничко наслеђе и лични израз

За Јелену је сваки рад више од хобија – то је начин да оживи и сачува породичну традицију и да допринесе очувању пијачке културе.

У сваком мотиву живе моји учитељи – деда и отац. Ово је мој начин да покажем љубав према нашој култури и традицији, и да их сачувам од заборава – каже она.

Нада у опстанак грнчарства и порука младима

Иако је забринута што се све мање младих одлучује за грнчарство, Јелена не губи веру у будућност.

Све што треба јесте да усадимо љубав, стрпљење и поштовање према занату од малих ногу. Тада ће наши млади знати да цене труд и вредност традиције. Верујте у себе, упорно радите и не бојте се првог корака. Сваки занат је пут ка самоостварењу и изражавању душе – са искуством и вером у младе, поручује Јелена.

Јелена Ђорђевић Ћирковић својим делом не само да наставља вековну традицију, већ је и модерно обнавља. Њена грнчарија и накит од глине са пиротским шарама носе дух Пирота, али и снажну поруку: уметност и традиција живе и кроз младе који верују у себе и своје корене.

Пројекат „Пирот кроз векове“ суфинансиран је из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.