Пиротски ћилим: Живи ткај традиције, уметности и душе народа
У свету који све више стреми брзини и индустријализацији, постоје места где време тече спорије, где нит по нит, вредне руке стварају не само предмете, већ и симболе идентитета. Један од таквих симбола јесте Пиротски ћилим — ремек-дело народне уметности које већ вековима краси домове, али и душу српског југа.
Пиротски ћилим није само украс. Он је огледало једне културе, сведочанство времена, умећа и упорности жена које су у сваку шару уткале своје мисли, осећања, судбине. Реч је о ручно тканим ћилимима, који се по својој техници, шаренилу и дволичности — где су обе стране идентичне — издвајају у свету текстилне уметности.
Традиција и техника
Ћилими се ткалима на вертикалном разбоју, искључиво од вуне добијене са Старе планине, бојене природним бојама, уз коришћење мотива који имају дубоку симболику: од „кувера“ и „гушчица“, до „престолонаследника“ и „меденице“. Сваки детаљ на ћилиму има своје значење – често заштитничко, плодоносно или везано за животне циклусе. Оваква симболика чини да ћилим није само декоративан предмет, већ амблем животне филозофије једног краја.
„Ми не ткамо само шаре, ми ткамо своје успомене, традицију и наду да ће оно што стварамо преживети и нас саме,“ каже ткаља Ружица из околине Пирота, која овим занатом бави више од четири деценије. Њене руке, изборкане од рада, сигурно воде нити кроз разбој, баш као што су то чиниле њена мајка и бака. За њу, сваки ћилим је прича — о љубави, рађању, губицима и победи духа над временом.
Овим речима преплиће се техника и значење, свршена нит која спаја поколења.
Песма као оживљени ћилим
У сусрет уметности, Пиротски ћилим добија глас и форму кроз песму „Пиротски ћилим“, коју је ауторски текст написала Тања Павићевић, рођена Пироћанка. Њен стих:
„Нека песма лети, нек’ небеса брује, тајна шара пиротских далеко се чује.“
… претвара ћилим у подмукли лирски тканак, где се боје и образци израђују музиком и речима. Тања je истакла:
„Песма ‘Пиротски ћилим’ је мој поклон родном граду. Позивам вас да је слушате, певате и промовишете…“
Њена песма, оживљена гласом Дејана Јаношевића Киле и музичком обрадом Миленка Ивановића Црног, пресликана је у видео-формат снимљен у Музеју Понишавља и на пиротској тврђави. Овај спој традиционалне технике, локалних образаца и савременог стваралаштва чини ћилим делом живе културе.
Значај и савремена интерпретација
Ово уметничко дело није остало само у домену старог заната — оно га ревитализује. Ћилими су сада у модним детаљима, ташнама, уметничким инсталацијама, а налазе се и као статусни симболи савременог друштва, нарочито у Београду.
Подршка Завода за заштиту културног наслеђа, удружења и ентузијаста омогућила је да 2012. пиротски ћилим буде уписан на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Србије — а сада се ради и на номинацији за УНЕСКО.
Образац на ћилиму носи дубоко медитативно значење. Како каже академска сликарка и историчарка Др. Милица Живадиновић, у својој монографији и уметничким инспирацијама, ћилим:
„…посудује јаку дубоку медитативну димензију и кожи ме као код генетског кода.“
Душа је у ткању
- Наша душа је у том ткању, у тим нитима. Ми не пуштамо шаре да се забораве – каже Ружица, ткаља која већ деценијама слику духовног света уткaва у сваки чвор ћилима. Њене речи, као и стихови Тање, међусобно се преплићу, и показују колико једно и друго — техника и песма — припадају истој церемонији трагања за идентитетом.
Пиротски ћилим, осим тога што је ручно ткани предмет, представља симфонију боја, облика и заната — исплетена у текстилној и музичкој форми. Ватра традиције гори у тканим нитима и стиховима, који заједно стварају културни амблем. Докле год има оних који ткају, певају и пишу о њему — Пиротски ћилим живи, личи и дише душом свог народа.
Пројекат „Пирот кроз векове“ суфинансиран је из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
