Укус традиције: Пирот на тањиру

Када говоримо о Пироту, прво што многима падне на памет јесу пиротски ћилими, тврђава Кале или чаршија са старим занатима. Али, све чешће и све гласније, та слика добија мирис и укус. Мирис качкаваља сазрелог у дрвеним бурадима. Укус пеглане кобасице која не подноси компромис. А иза свега – предани људи, који вековима чувају оно што ниједна индустрија не може да произведе: аутентичност.

„Гастрономија је темељ нашег туристичког идентитета,“ почиње разговор Братислав Златков, директор Туристичке организације Пирот. Његов глас не звучи као рекламна порука, већ као глас човека који живи оно што прича. Пиротски крај је, по његовим речима, подједнако препознатљив по својим природним лепотама као и по укусу хране која долази из његовог подручја.

Брендови који причају причу

Пиротски качкаваљ и пеглана кобасица су више од гастрономских производа – они су наш понос, наш потпис и наше завештање. Оба производа носе ознаке заштићеног географског порекла, што је круна свих напора да се њихов квалитет и начин израде сачувају упркос модерним токовима. Качкаваљ се прави искључиво од крављег млека, без додатака, у условима који не нарушавају вековну рецептуру. Пеглана кобасица – како јој и име каже – у својој завршној фази ручно се пегла дрвеном флашом, у зимским месецима, како би добила свој карактеристичан облик и укус – каже Златков.

Сваки од ових производа има и своју манифестацију – Сајам пеглане кобасице и Фестивал сира и качкаваља – који у хиљадама људи годишње доводе у Пирот.

То је тренутак када се укуси, мириси и традиција сретну у једном простору. Али пиротска гастрономија није само на тезги или у ресторану – она живи у домаћинствима, у селима и у сеоским двориштима – истиче он.

Сеоска трпеза као искуство

У оквиру сеоског туризма, све је више домаћинстава која посетиоцима нуде нешто више од смештаја – они нуде доживљај – објашњава Златков.

Туристи тако имају прилику не само да пробају већ и да учествују у припреми традиционалних јела – од меса, млека, печурака, боба, кромпира – све произведено на лицу места. Ту се меси хлеб у црепуљи, спрема ђувеч на старински начин, пече качамак на огњишту.

То је оно што гостима остаје у сећању. Не хотел, не соба, већ осећај да су били део нечега искреног, топлог и стварног. У тим домовима туристи уче како се ручак не прави само да би се појео, већ да би се пренела прича – о породици, о месту, о прецима – додаје Златков.

Манифестације као сцена укуса

Поред најпознатијих гастро-фестивала, Пирот и његова околина нуде мноштво локалних догађаја, од којих сваки носи у себи део локалне душе. Ту су „Јагњијада“, „Дарови нетакнуте природе“, као и Фестивал старопланинских јела. Баш ту, у хладовини села испод Старе планине, откривају се гастрономски бисери који нису на „туристичкој мапи“, али јесу у срцима оних који траже нешто више.

Препоручио бих да пробате пихтије од боба, сармице у липовом листу, јанију, или наш рецељ – посластицу коју ћете тешко наћи ван Пирота – с осмехом додаје.

Та мање позната јела, често настала из скромности и маште, данас добијају своје место као гастрономски драгуљи, идеални за оне који желе да истражују укусе које је време готово заборавило.

Од укуса до економије

Све ово није само прича о храни – то је и прича о одрживом развоју. Туризам у Пироту не жели да буде наметнут – он жели да буде органски део живота.

Подршка институција, заштита произвођача и промоција гастрономије као ресурса – то је кључ за будућност. На тај начин, и економија добија нове шансе – кроз отварање радионица, домаћинстава и манифестација које ангажују локално становништво – објашњава директор ТО Пирота.

Укус који се памти

Пирот нуди туристу више од пејзажа. Он му нуди укус дома. Понекад је то јагњеће печење на обронцима Старе планине. Понекад је то парче сира уз домаћу ракију у дворишту неког старијег домаћина. А понекад је то само осмех жене која меси питајући вас да ли сте гладни.

И баш зато, како закључује Братислав Златков: „Гастрономија је за Пирот једна од најлепших могућности да свету покажемо ко смо – кроз укус, кроз мирис и кроз гостопримство.“

Пројекат „Пирот кроз векове“ суфинансиран је из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.