На малом тргу Ширинта, некадашњој пијаци за хришћански део насеља Димитровграда, стоји Строшена чесма – знак времена и љубави која је изнедрила легенду. Венац грађанских кућа из 19. века који окружује трг својим фасадама прича причу о времену када је један млади Турчин одлучио да обележи срце хришћанке, која је ту сваки дан долазила да захвати воду са извора.
Историјски контекст ове чесме пружају записи турских, немачких и дубровачких путописца са краја 17. и почетка 18. века. Они бележе постојање Големог Цариброда и Малог Цариброда, и наводе да су у том периоду чесме служиле као материјализовани доказ турског обичаја да се на добро одговара добрим. Строшена чесма, међутим, по својој причи остаје недовршена, проклета од љубави и одлука младог Турчина.
Легенда о лепоти и доброти
„У Цариброду је живео млад и леп Турчин, богат и угледан, који се загледао у лепу и сиромашну хришћанку“, прича легенда. Видео ју је једном док је захватала воду са извора у Малом Цариброду, иза двомостовља на Нишави. Његова жеља била је да је освоји не богатством, већ племенитошћу. Одлучио је да обичан кладенац претвори у раскошну чесму, наручивши мајсторе из Цариграда и материјал из Софије. Цеви од добро печене и глеђосане керамике већ су биле постављене, контуре чесме се назирале, а вода текла бистра и јасна.
Али, изградња је изненада прекинута. Неколико мештана је ухваћено како руши чесму – међу њима и браћа девојке. Да би спасла браћу од сигурне смрти, девојка је прешла двомостовље и отишла Турчину. У налету беса, он је проклео чесму да заувек остане недовршена, па је народ прозвао „Строшена“.д
Вода која оживљава сећања
Иако недовршена, вода са чесме наставља да тече кроз осам сулундара, бисераста, здрава и питка. Историјски контекст потврђују записи о другим чесмама у царибродском крају – оне су по правилу биле захвалнице које су турски господари подизали као знак добре воље. По ослобођењу, већина је постала део хришћанске традиције и углавном би биле срушене.
Са Строшене чесме вода је путовала далеко: с војничким коферима, у тестијама, приносила се новорођенчадима као симбол живота, али и умирућима као предсмртна жеља. Иако јој никада нису приписивана чудотворна својства, грађани који се враћају из родног града или одлазе, обавезно сврате на чесму. Прво да се умију, затим да попију воду – као симбол чистоће и сећања на време и место које су их обликовали.
Трг, махале и живот око чесме
Трг Ширинта, са Строшеном чесмом у центру, одваја три главне махале: Велина, Читина и Боровска. Њихови сокаци носе имена породица које су их основале, а чесма је била део свакодневног живота мештана. До шездесетих година 20. века око ње су живели и грађани и сељаци, полуградски слој становништва који је чинио пулс вароши.
Строшена чесма остаје симбол прошлости – љубави, културе, историје и воде која као време тече незаустављиво. Она подсећа да чак и недовршене приче могу оставити трајан печат у колективном сећању града, и да свака кап са чесме носи живот и сећања – од „двомостовља“ до данашњих улица Димитровграда.
Љ.М
Пројекат „Димитровград – Мост културе и традиције“ суфинансиран је из буџета Општине Димитровград. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
