Корени који не бледе: Народни обичаји као душа Димитровграда

Упркос утицајима модерног доба и све бржем ритму живота, Димитровград и његова околина остају пример средине која са поносом негује и чува народне обичаје као живу нит прошлости која повезује генерације. Захваљујући ангажовању установа попут Народне библиотеке „Детко Петров“ и Завичајне музејске збирке, као и појединцима који дубоко верују у значај нематеријалног културног наслеђа, дух традиције у овом крају не само да живи – он инспирише.

Један од таквих чувара културног блага је кустос Драган Марков, који каже да се у Димитровграду, иако је време учинило своје, и даље могу видети обичаји који у многим другим местима полако нестају.

• Најкарактеристичнији обичаји, који су активни и дан-данас, су изношење молитви на оброчним крстовима у пољима и крај старих црквишта. Ту су и положајници и Коледари – дечаци који на Бадње јутро уносе бадњак у домове. Ти обичаји су дубоко укорењени у нашој заједници и имају снажан симболички карактер – објашњава Марков.

Посебну пажњу заслужује и обичај „Тодорица“, током које се свечано изводе коњи, претходно окићени, и пролазе кроз села. Уочи празника Јеремија, 14. маја, жене чисте дворишта и метлама од танког грања терају змије уз поклике који се преносе са колена на колено: „Беште гуштере и змије, јутре је Јеремија“.

• Ти ритуали нису само симболика – они су начин да се природи изрази поштовање, али и начин да се заједница окупи и покаже солидарност – истиче кустос.

Један од најшармантнијих обичаја је Варварица, која се обележава 17. децембра. Девојчице тог дана кувају зрневље, сеју пшеницу у мале чиније и посећују комшије, рецитујући старе стихове. Заузврат добијају слаткише, суво воће и пасуљ који се чува за Бадње вече.

Марков наводи и обичаје који су нажалост нестали, попут Камила и Пеперуге, некадашњих ритуала којима се истеривало зло или дозивала киша. Обичај „Камила“ је представљао ритуално пролећно славље у којем маскирани мушкарци у веселој поворци обилазе село, дарујући прикупљене плодове најсиромашнијима. „Пеперуга“ је био летњи обред у време суше: девојке, са једном међу њима у улози пеперуге, босе и у белом, призивале су кишу певајући молитве и прскајући народ босиљком и водом.

Обичаји не нестају, само се прилагођавају

Иако савремено доба носи нове изазове, многи од ових обичаја су задржани, мада често у нешто измењеном облику. Како каже Марков, обичаји попут ломљења погаче, кићења сватова и куповине младе и даље се негују у свадбама, док се бројни празнични ритуали и даље чувају, нарочито у сеоским срединама.

• На жалост, старих људи – чуварâ традиције – све је мање, па се и значај појединих обичаја губи. Ипак, има младих који показују интересовање, учествују у радионицама и културним програмима, што нам улива наду – додаје Марков.

Једну од кључних улога у очувању културног наслеђа имају управо образовне институције и локалне културне организације. У Димитровграду, у оквиру Археолошко-историјске секције при Библиотеци, редовно се одржавају предавања и презентације посвећене обичајима, старим занатима и јелима. Сарадња са школама омогућава деци да се упознају са музејским предметима и да уче о традицији кроз живу реч.

• Савремене технологије не морају бити препрека. Напротив, ако се користе у едукативне сврхе, могу постати савезници у ширењу знања. Млади све више користе друштвене мреже и дигиталне алате, па зашто то не искористити у очувању баштине – пита се кустос.

За крај, Драган Марков шаље поруку младима:

„Традиција и култура су наши темељи. Ако не знамо одакле потичемо, како ћемо знати куда идемо? Све што градимо у животу ослања се на вредности које смо наследили. Чувајмо их – за нас, за оне пре нас и оне који тек долазе.“

У времену када свет постаје све бржи и површнији, овакве поруке подсећају да се најдубљи идентитет једног народа не налази у трендовима, већ у обичајима који носе вековну мудрост и срце заједнице.

Пројекат „Димитровград – Мост културе и традиције“ суфинансиран је из буџета Општине Димитровград. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.