Норвешки историчар Кнут Фулвик Туресен посетио Белу Паланку
Белу Паланку посетио је норвешки историчар Кнут Фулвик Туресен, аутор књиге „Пут смрти“, која говори о страдању српских заробљеника у логорима у Норвешкој током Другог светског рата. Реч је о делу насталом након дугогодишњег истраживања и сарадње историчара из Норвешке и Србије, као и потомака заробљеника, са циљем да се прикупе и обједине подаци о људима који су током рата били одведени у норвешке логоре.
Госта из Норвешке у Белој Паланци угостили су заменик председника општине Мирослав Маринковић и већница Марија Бошковић.
У књизи „Пут смрти“ помиње се и Крста Јоцић, угледни трговац и часовничар из Беле Паланке, који је током Другог светског рата био заробљен у Норвешкој, одакле се никада није вратио. Данас једна улица у Белој Паланци носи његово име.
Према подацима до којих је Туресен дошао током истраживања, са територије Србије у Норвешкој је било заробљено 4049 људи, од којих је чак 60 одсто тамо и преминуло. Са подручја Беле Паланке забележено је више од 30 имена заробљеника.
Овом приликом Белу Паланку је посетила и Ивана Јоцић Веселић, унука Крсте Јоцића, заједно са својим оцем коме је Јоцић био рођени стриц. Она је истакла да су тек кроз сарадњу са норвешким историчарем успели да сазнају више о његовој судбини и пронађу место где је сахрањен.
Кнут Туресен је примерке књиге поклонио општини и Народној библиотеци, док је Ивана Јоцић Веселић директору библиотеке Милану Спасићу уручила слику са портретом Крсте Јоцића и његове породице.
Спасић је том приликом нагласио значај овог истраживања за историју Беле Паланке и истакао да ће библиотека настојати да сву архивску грађу којом располаже стави на располагање норвешким историчарима. Он је најавио и будућу промоцију књиге „Пут смрти“ у Белој Паланци.
Током посете, делегација је обишла Народну библиотеку, историјске локалитете у центру града, а потом и Парк хероја на Врелу, где су положени венци на спомен-обележје страдалима у Другом светском рату.
На овај начин прича о Крсти Јоцићу и другим заробљеницима из Србије добила је свој епилог, а судбине људи које су деценијама биле тек кратка историјска белешка поново су оживеле кроз сведочанства и сећања њихових потомака.
