СПЦ и верници сутра обележавају Велике задушнице
Велике (зимске) задушнице биће обележене у суботу, 22. фебруара, тако да се очекује већа посета Градском гробљу и свим гробљима у граду и приградским насељима.
Велике зимске или Васкршње задушнице – дан молитвеног сећања на упокојене сроднике и пријатеље. Српска православна црква и верници у суботу славе Велике зимске задушнице. Тог дана се обележава сећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и пали свећа.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње. Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Народна веровања на Задушнице
У источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих. Такође, постоји веровање да ако се на Задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку. Данас се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
СПЦ у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске. Овај празник увек долази у суботу јер је Исус Христ тај дан, уочи васкрсења, у недељу, провео упокојен.
Пошто су везане за почетак Васкршњег поста, то су и ове задушнице покретне, тј. немају одређени датум. Недеља у којој се држе ове задушнице, назива се још и Задушна недеља. То је трећа недеља пред Васкршњи пост, која пада између Себичне и Беле недеље, која се јошназива и Месопусна недеља.
У овој недељи се не припрема рухо заневесте, јер оно дуго неће бити потребно, пошто се од недеље послеових задушница, па све до Побусаног понедељка не одржавају венчања.
