„Нишавски хоровод“ – коло које већ више од две деценије повезује људе преко границе

„Нишавски хоровод“ – коло које већ више од две деценије повезује људе преко границе

Када заигра коло, границе губе на значају. Кораци се понављају у истом ритму, руке се спајају, музика повезује људе, а разлике које постоје на картама и у документима постају готово невидљиве. Управо такву поруку већ више од две деценије носи Међународни фестивал фолклора „Нишавски хоровод“, манифестација која је кроз музику, игру и традицију повезала градове са обе стране границе Србије и Бугарске.

Причa о „Нишавском хороводу“ почела је 2001. године, као резултат дугогодишње сарадње Центра за културу Димитровград са културним организацијама из Драгоомана и Годеча у Бугарској. Из тих контаката настала је идеја да се покрене фестивал који би на једном месту окупио фолклорне ансамбле, певаче, музичаре и уметнике, али и показао колико су блиске културе људи који живе у долини Нишаве и ширем пограничном подручју.

Од локалне сарадње до фестивала који прелази границе

Није случајно што је манифестација добила назив „Нишавски хоровод“. Хоровод, односно коло које се непрекидно наставља, постао је симбол фестивала чија је основна идеја повезивање. Као што се играчи у колу држе једни за друге, тако су се током година повезивали градови, културно-уметничка друштва и уметници из Србије, Бугарске и других земаља Балкана.

Први „Нишавски хоровод“ одржан је 5. маја 2001. године у Драгоману, на иницијативу Народног читалишта Драгоман. Тада су учествовали фолклорни ансамбли из Драгомана, Годеча и Димитровграда, две уметничке групе и око 70 самосталних уметника. Био је то почетак манифестације која ће временом прерасти локалне оквире и постати један од примера прекограничне културне сарадње.

Од самог почетка успостављен је и препознатљив концепт фестивала – „Хоровод“ се одржава у два града. Драгоман је домаћин и отвара фестивал у првој половини маја, док се завршница традиционално одржава у Димитровграду крајем истог месеца. На тај начин фестивал се сели с једне стране границе на другу, али његова суштина остаје непромењена – сусрет људи кроз музику, игру и обичаје.

Од Нишаве до Балкана

Како се фестивал развијао, расла је и мрежа његових учесника. Оно што је почело као сусрет фолклорних група из Драгомана, Годеча и Димитровграда временом је постало манифестација на којој наступају уметници из различитих делова Србије и Бугарске, али и других земаља региона.

• „Са растом фестивала ширила се и његова мапа учесника. Оно што је почело као сусрет фолклорних група из Драгомана, Годеча и Димитровграда, прерасло је у манифестацију која окупља уметнике из различитих крајева Србије и Бугарске, али и из других земаља региона. Димитровград је током година угостио фолклорне играче, певаче и музичаре из Пирота, Беле Паланке, Ниша, Босилеграда, Иванова, Београда, Краљева и Ресавице. Из Бугарске су долазили ансамбли и уметници из Драгомана, Годеча, Софије, Ловеча, Севлиева, Лома, Каварне и Цонева. Фестивал је својевремено угостио и учеснике из Скопља у Северној Македонији, као и Новог Места у Словенији. Тако је „Нишавски хоровод“ постепено прерастао регионални карактер. Ипак, без обзира на то одакле учесници долазе, у средишту фестивала остаје оно што им је заједничко – фолклор као чувар сећања и идентитета“, каже уметнички руководилац димитровградског КУД-а Далибор Глигоров.

Управо је у томе једна од најважнијих вредности ове манифестације. Фолклор није само игра која се изводи на сцени. У њему су сачувани трагови свакодневног живота некадашњих генерација. Кроз кораке, мелодије, ношње и обичаје могу се препознати приче о људима који су живели на овим просторима, о њиховом раду, празницима, породичном животу, веровањима и односу према свету који их је окруживао.

Традиција као жива култура

Један од основних циљева „Нишавског хоровода“ јесте управо приближавање културног наслеђа балканских народа публици и подстицање његовог очувања. Посебно место у тој причи има становништво долине Нишаве, чија се традиција вековима развијала у међусобном контакту и чије су културне сличности видљиве и данас, без обзира на државне границе.

Сличности у етнографији, говору, одевању, музици и обичајима представљају један од темеља фестивала. Оне истовремено подсећају да данашње границе нису увек раздвајале људе на начин на који то чине данас и да су становници обе стране границе вековима делили простор, обичаје и начин живота.

Зато „Нишавски хоровод“ није само смотра фолклора. Он је место сусрета, размене и упознавања. Место на којем се традиција не посматра као нешто што припада само прошлости, већ као жива култура која се преноси са једне генерације на другу.

Шест дана музике, игре и сусрета

Током шест фестивалских дана публика у Драгоману и Димитровграду има прилику да прати различите програме. На сценама се смењују фолклорни ансамбли, играчи, певачи и музичари који представљају кореографије, песме и музичке мотиве својих крајева.

Програм није ограничен само на фолклорне наступе. Фестивал употпуњују етно изложбе и позоришне представе из оба града, чиме манифестација добија шири културни карактер и постаје простор за представљање различитих видова стваралаштва.

• „За публику су то дани музике, игре и дружења, али за учеснике фестивал представља много више. То је прилика да упознају друге ансамбле, размене искуства и представе део своје традиције људима који можда први пут имају прилику да је виде и чују. У томе се можда и налази најважнија вредност „Нишавског хоровода“. Фестивал не покушава да избрише разлике међу народима. Напротив, он их приказује кроз културу и уметност, омогућавајући људима да упознају једни друге управо кроз оно што их чини посебнима. Истовремено, показује колико тога заједничког постоји међу заједницама које живе на Балкану“, додаје Глигоров.

Тако фестивал истовремено чува различитости и указује на заједничке корене. Уместо да разлике буду препрека, оне постају прилика да се кроз уметност боље упознају други људи, њихови обичаји и њихов начин живота.

Коло које траје и после фестивала

Током година „Нишавски хоровод“ је растао, окупљао све већи број учесника и ширио свој простор деловања. Ипак, основна идеја остала је иста као првог дана – да се кроз фолклор људи боље упознају и разумеју.

У времену у којем границе често делују као линије које раздвајају, овај фестивал подсећа да култура може бити простор сусрета. Један град отвара фестивал, други га затвара, а између њих се простире коло које повезује људе. Драгоман и Димитровград, Србија и Бугарска, али и бројни други крајеви чији представници долазе на фестивал, постају део истог културног круга.

И зато се „Хоровод“ не завршава последњим тоном музике нити последњим кораком играча. Његова прича наставља се кроз сусрете који остају, пријатељства која се стварају и традиције које се преносе даље.

Када се руке споје и коло заигра, раздаљина више није препрека. Остају ритам, песма и заједничко сећање на културу која је вековима повезивала људе овог простора.

„Нишавски хоровод“ управо зато јесте више од фестивала фолклора – то је коло које се игра преко граница, коло у којем сваки нови учесник постаје део заједничке приче и у којем традиција, уместо да остане заробљена у прошлости, наставља да живи.

Љ.Марковић

Пројекат „Туристички бисери источне капије Србије“ суфинансиран је из буџета Општине Димитровград. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.