СПЦ и верници данас славе Митровдан, ево које обичаје треба да испоштујемо

У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна. Сељаци у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.

Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан, „дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку“.

Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

У Српској цркви посвећено му је више од 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна. По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“. На Митровдан, чувени хајдучки растанак из народних песама, обичај је да се отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Многобројне су српске породице које данас славе своју крсну славу.