Будућност Пирота: између планине, економије и памћења
Док ветрови са Старе планине носе мирисе смреке и пашњака, а кањони одјекују шумом реке Јерме, Пирот се полако, али сигурно, гради као пример како се туризам, економија и културно наслеђе могу испреплести у одрживу целину.
- Кључне предности Пирота у односу на друге дестинације у Србији су у складу природе и традиције. Имамо нетакнуту природу, богату гастрономију, културно-историјске споменике и јединствен начин живота – истиче Братислав Златков, додајући да за њега, туризам није само број ноћења или посета, већ начин очувања идентитета.
И заиста, ко једном крочи у завејане стазе Темске, обиђе стари воденицу у Гостуши или проба сармице у липовом листу на фестивалу старопланинске кухиње, схватиће да овде сваки укус има причу.
- Кад сам својим рукама замесила тесто и пекла проју у фуруни са једном баком из села Топли До, нисам само учила о храни – учила сам о животу – каже Ана, студенткиња из Београда која је летос боравила у Пироту.
Будућност Пирота
Будућност Пирота, како каже и сам Златков, лежи у активностима које комбинују очување и развој. Планира се осавремењивање инфраструктуре, унапређење смештајних капацитета, подршка дигиталним платформама и младим предузетницима.
- Млади Пироћанци све више препознају туризам као своју шансу. У сарадњи са школама и факултетима, подстичемо едукације, праксе и стартап иницијативе у области туризма и угоститељства – додаје он.
Међутим, постоје и изазови. Завојско језеро, иако прелепо и богато потенцијалом, још увек није у пуном фокусу туризма због свог основног намена – водоснабдевања и производње енергије. А статус Националног парка, који Стара планина одавно заслужује, још увек је у домену жеља.
Ипак, оно што овај крај чини посебним је континуитет. Не престаје се са радом. Сваке године Град расписује Конкурс за рурални развој, да би села добила шансу.
- Није само Пирот град. Пирот су и села, и људи, и приче. И то не смемо да заборавимо – каже старији Пироћанац Милан, некадашњи радник Тигра, који сада у пензији води туристе кроз своје родно село.
Очување наслеђа у Пироту није музејска пракса. То је живи процес – у трпези, у језику, у камену и у причи. Будућност града не пише се у инвестиционим табелама, већ у очима туристе који, након једног дана, већ размишља како да се врати.
А враћају се. Јер Пирот није само одредиште – он је доживљај који траје.
Пројекат „Пирот кроз векове“ суфинансиран је из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
