Како се од еколошки узгајаног биља долази до етарских уља – Еко плантаже Тамњаница

Брање и прерада лековитих и ароматичних биљака на Еко плантажама у селу Тамњаница одвија се у највећем обиму од јуна до августа. Свеже биље одмах иде у прераду како би се добило најквалитетније етарско уље, које се извози на француско тржиште. О технологији прераде биља директно са поља и добијања еколошког најквалитетнијег етарског уља говори технолог Верица Папић, која годинама ради на Еко плантажама у селу Тамњаница у Општини Бела Паланка.

Шта даље са тек убраним биљем, све иде у дестилерију?

То је поцес који је најсличнији печењу ракије, тако људи најлакше схватају, исто се и овде кува нешто у казану, тамо се хлади, она пара која излази и доле излази дестилат, само што они одвајају алкохол, а ми овде истачемо уље, сушимо га, филтрирамо и пакујемо.

Није то лак процес, доћи до уља?

Све зависи од године, свака година је прича за себе и то се никада не зна, али за лаванду рецимо је од 70 до 100 килограма довољно за добијање једног килограма уља. Док је за ружу неопходно од 3 до 5 тона латица које се ручно беру, то је најзахтевнија биљка и најтежи процес, добијање уља руже је да кажемо егзотика. Смиље је исто са мање уља у себи, потребно је 200 до 300 килограма смиља за литар уља. Лаванда, смиље и тај део бербе биљака креће крајем јуна, и то траје до половине августа. Након мале пауза крећемо са дестилацијом клеке, јесен је посвећена томе. Онда имамо паузу због зиме, радови крећу с пролећа и почињу припреме за ружу, ружа се бере и дестилује у мају и делом јуна, и тако, процес траје целе године, објашњава Верица Папић, технолог.

До следећег сусрета, остаје дуго мирис и сећање на поглед на ова дивна поља у Тамњаници у општини Бела Паланка, која су показатељ да су идеја и упорност, удружени рад и визија прави пут до успеха, бренда, остварења сна. 

Снежана Лазић