Манастир Светог Јована Богослова: Скривени бисер у кањону Јерме
На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се бисер међу светињама овог краја – манастир посвећен Светом Јовану Богослову, у народу познатији као Погановски манастир.
Историја Погановског манастира и тајна његових ктитора
Иако се народно предање о оснивању манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену, савремена историографија нуди другачије податке. Манастир је изграђен 1395. године као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша, рођака цара Душана који је владао деловима данашње Македоније, југоисточне Србије и југозападне Бугарске.
Након његове погибије у чувеној бици код Ровиња 1395. године, изградњу је наставила његова ћерка Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Њихова имена – „Господин Константин“ и „Госпођа Јелена“ – и данас стоје уклесана на округлим каменим плочама уграђеним у западни зид манастирске цркве.
Захваљујући својој изузетно неприступачној локацији, храм је током векова остао релативно неоштећен од стране разних освајача. Фрескописан је тек стотинак година касније, тачније у октобру 1499. године, о чему сведочи натпис на унутрашњем зиду изнад улаза.
Ову историјску причу потврђује нам и отац Мардарије, игуман Погановског манастира:
„Манастир је посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, једном од дванаесторице Христових ученика. Задужбина је Константина Дејановића Драгаша и његове ћерке Јелене, византијске царице. Изграђен је 1395. године, а фреске су настале стотинак година касније, након добијања специјалне дозволе од Турака.“
Кањон реке Јерме као природна заштита од освајача
Све до 1927. године, када је пробијен данашњи пут, кањон реке Јерме био је потпуно непроходан. Управо је та географска изолованост спасила манастир од разарања. Отац Мардарије објашњава како је то изгледало:
„Овај пут, који сада овде пролази, некада је био пруга којом је саобраћао воз – популарни ‘Ћира’, превозећи руду из рудника у селу Ракита. Рудник је био активан до средине шездесетих година прошлог века. Тек након његовог затварања пруга је уклоњена и направљен је друм. Тако је манастир дуго био далеко од урбаних средина. У прошлости су га заобилазили и римски, византијски и турски путеви, па је пре свега био заштићен од ратних похода.“
Легенде и археолошка открића: Шта се овде налазило пре 14. века?
Да ова локација крије много дубљу историју, потврђује нам и Драгољуб Нотев, пореклом из села Драговита, који се годинама бави проучавањем прошлости овог краја. Према његовим речима, пре изградње данашње цркве, овде је постојало старије духовно средиште.
„На десној обали Јерме, поред кањона у правцу села Трнски Одоровци, налазио се мали манастир, док се на месту данашњег комплекса налазила Женска школа. Крсташи су на свом путу ка Светој земљи овде имали одмаралиште, где су предаливали и мењали уморне коње“, објашњава Нотев.
Он наводи и занимљив материјални доказ који је преживео векове:
„Димњак који се налази на данашњој манастирској кухињи својевремено је снимила и екипа Телевизије ‘Национална географија’. Стручњаци који су пратили ту екипу, као и многи историчари пре њих, тврдили су да је овај димњак неколико векова старији од самой манастирске цркве.“
Стари римски новчићи и бугарски извори
Историјски извори, нарочито бугарски, често су водили дебате о тачном времену настанка првобитног манастира. Више историчара, укључујући и Константина Иречека, истиче да су у дворишту пронађени новчићи римских владара и царева попут Јулија Цезара, Јустинијана и Аурелијана, као и сребрни новац бугарског цара Асена из периода 12. и 13. века. Такође, истраживања професора Крстја Мијатева указују на то да су 10. и 11. век били изузетно важни за овај духовни простор, што потврђује да је данашњи манастир подигнут на темељима далеко старијег светилишта.
Према истраживањима Спаса Сотирова, у 14. и 15. веку, када су се сукоби са Османлијама померили ка северозападу, манастир су обновили и осликали исихасти који су дошли са Свете Горе.
Фреске Погановског манастира: Врхунац балканске уметности
Фреске, које су дело мајстора чувене Костурске уметничке школе, заузимају површину од око 360 квадратних метара. Због своје колоритности и очуваности, оне данас спадају међу најбоље примере хришћанске црквене уметности тог периода на читавом Балкану.
Током новије историје, објекат је доживео неколико обнова. Године 1876. испред улазних врата додат је трем, док су велики конзерваторски и рестаураторски радови на цркви, стамбеним зградама и мутваку (кухињи) изведени 1966. и 1974. године.
Погановски манастир данас: Споменик културе и ликовна колонија
Данас је Погановски манастир активан мушки манастир и представља споменик културе од изузетног значаја под заштитом државе. Поред своје духовне и историјске улоге, манастир је од 1993. године и центар културних дешавања – сваког лета овде се одржава традиционална уметничка колонија коју организује Културни центар из Димитровграда, спајајући тако вековну традицију са савременим стваралаштвом.
Љ.Марковић
Пројекат „Туристички бисери источне капије Србије“ суфинансиран је из буџета Општине Димитровград. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
