У времену када се често говори о реформама у образовању, технологији и новим приступима настави, важно је подсетити се да срж сваке школе чине људи – ученици, наставници, родитељи и они који свакодневно граде мост између знања и вредности. Управо о томе говори педагог ОШ „Јован Аранђеловић“ из Беле Паланке, Кристина Тодоровић, чији рад показује да образовање није само стицање знања, већ и пут ка личном развоју, емпатији и друштвеној свести.
Знање је вредност тек кад постане људскост
- Процес васпитања и образовања су нераздвојни. У нашој школи трудимо се да свако образовно искуство буде истовремено и васпитно. Уз сталну подршку наставника и мене као педагога, кроз свакодневне активности, разговоре и заједничке пројекте, показујемо ученицима да је знање важно, али да без људских вредности нема потпуно изграђене личности – истиче педагог Тодоровић
Према њеним речима, у школи се свесно ради на подстицању одговорности, емпатије и солидарности, јер су управо те вредности темељ сваког здравог друштва.
- На примерима из свакодневног живота промишљамо заједно са ученицима и кроз разговор тражимо најбоља решења – додаје она.
Пројекти који граде карактер
Школски пројекти и ваннаставне активности, по речима педагогиниње, имају изузетно важну улогу у личном развоју ученика.
- Ученици кроз пројекте учествују у свим фазама рада – од идеје до реализације. На тај начин развијају одговорност, тимски дух, самопоуздање и асертивну комуникацију – каже Тодоровић.
Посебно истиче да ученици често сами предлажу теме у складу са својим интересовањима, што резултира већом повезаношћу у колективу и бољом сарадњом између наставника и ученика.
Хуманост као лекција живота
Међу бројним активностима, посебно место заузимају хуманитарне акције у којима се ученици редовно ангажују.
- Кроз ручне радове, честитке и украсе, деца уче шта значи солидарност. Приход се усмерава онима којима је помоћ најпотребнија. Такве активности не само што развијају емпатију, већ и осећај сврсисходности и одговорности за заједницу – објашњава педагог.
Ученици, додаје, активно учествују и у еколошким акцијама, волонтирају, чисте школско двориште и организују наставу у природи.
- Тако уче да је школа део живота, а не само место учења – наглашава Тодоровић.
Самопоуздање као темељ будућности у мањим срединама
Говорећи о специфичностима рада у Белој Паланци, Тодоровић наглашава колико је важно да деца у мањим срединама стекну самопоуздање и веру у себе.
- Самопоуздани млади људи су покретачи промена. Наш задатак је да им пружимо подршку и охрабрење. Свако дете мора знати да је његов допринос вредан и да може утицати на промене у заједници – каже она.
Сарадња са родитељима и заједницом – кључ васпитног успеха
Школа у Белој Паланци, према речима Кристине Тодоровић, негује блиску сарадњу са родитељима и локалном заједницом.
- Отворена комуникација и узајамно разумевање су предуслов за развој зреле, одговорне и самосталне личности – објашњава она.
Школа сарађује са културним, спортским и јавним установама, организује предавања, радионице и обележавања значајних датума као што су Дан породице или Дан воде. Ученици редовно учествују и у културним манифестацијама, такмичењима и заједничким акцијама са другим школама.
Изазови дигиталног доба
Говорећи о савременим изазовима, педагог истиче да дигитално доба доноси и предности и опасности.
- Деца данас брзо усвајају дигиталне вештине, али истовремено проводе мање времена у природи и у директној комуникацији. Наш задатак је да им помогнемо да развију дигиталну писменост, али и здраве навике, критичко мишљење и способност да препознају негативне утицаје медија – каже она.
Препознавање талената – пут ка самопоуздању
- Наставници свакодневно посматрају ученике, откривају њихове потенцијале и пружају им подршку кроз секције, додатну наставу и припреме за такмичења – објашњава Тодоровић.
Посебно се подстиче учешће у такмичењима, фестивалима и изложбама, јер та искуства подижу самопоуздање и развијају осећај припадности.
Деца као чувари заједништва и одговорности
На крају, Кристина Тодоровић наглашава да је суштина сваког васпитања у развоју друштвене одговорности и заједништва.
- Свако дете треба да схвати да његови поступци имају значај и да може утицати на свет око себе. Када деца развију осећај за правичност, равноправност и емпатију, добијамо не само успешне ученике, већ и добре људе – закључује она.
Школа није само зграда са клупама и таблом, већ живи организам који расте са својим ученицима – место где знање постаје карактер, а образовање пут ка човечности.
Љ.Марковић
Пројекат „Знање ти нико не може одузети“ суфинансиран је из буџета Општине Бела Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
