Zašto je šara na ćilimu „Manastir Mara“ poseban?
Muzej „Ponišavlja“ u Pirotu poseduje vrednu zbirku pirotskih ćilima sa 500 primeraka. Jedan od najlepših i najintrigantnijih jeste ćilim impresivne veličine 3 i po metra sa šarom „Manastir Mara“ s kraja 19. veka, koji krije zanimljivu priču.
Oni koji su zaronili u tajnu pirotskog ćilima i osetili njegovu energiju, kažu da je to svojevrsna životna filozofija ali i umetničko delo sa dušom. Ćilim se tka satima, danima, mesecima… Umetnice-tkalje u svaku nit, utkaju ljubav, tugu, snove, veru, nadu…
Iz tih osećanja često se za razbojem izrode i nove šare koje kriju životne tajne ćilimarke-poput one koju je u svoj ćilim utkala lepa Mara.
“Za ćilim „Manastir Mara“ vezana je jedna legenda odnosno jedno predanje o mladoj devojci Mari koja je zbog nesrećnih okolnosti u svom životu, završila u manastiru. I tamo je tkala stalno jednu istu šaru i naučila i ostale monahinje“, priča Lea Vučić, etnolog Muzeja „Ponišavlja“ u Pirotu i dodaje: „Ono što vidimo na prvi pogled jeste bogatstvo šara i ornamenata. Zapravo „Manastir Mara“je ime čitave kompozicije, ne samo jedne šare.”
Nije poznato da li se i Marino delo našlo u postavkama, ali su pirotski ćilimi uvek bili prava atrakcija na svetskim izložbama.
„Jedna od najpoznatijih takvih svetskih izložbi je bila u Parizu 1889. godine gde je među 3300 učesnika, pirotski ćilim dobio zlatnu medalju“, kaže Mila Panajotović, viši kustos-istoričar „Muzeja Ponišavlja“
Zasluge pripadaju svim pirotskim tkaljama – jer su one primer kako se umetnošću prevazilaze vreme i prostor i ostavlja nasleđe koje će trajati zauvek.
RTS
