Анафилакса – скривена опасност савременог доба: стручњаци упозоравају на раст алергијских реакција
Алергије се данас с правом називају „болестима XXI века“, а њихова све већа учесталост озбиљно утиче на квалитет живота милиона људи. Поводом Дана подизања свести о анафилакси, Национално удружење „Алергија и ја“ упозорава јавност на значај препознавања и правовремене реакције када је у питању ова изненадна и потенцијално смртоносна алергијска реакција.
Како истичу из удружења, алергије се јављају у два облика: као хроничне алергијске болести које трају дуги низ година, или као нагле, акутне реакције које могу настати изненада и повући се спонтано или након примене терапије. Највећи број алергијских манифестација појављује се локално – најчешће на кожи у виду црвенила, осипа или свраба. Међутим, у одређеним случајевима алергијска реакција може прерасти у системску, познату као анафилакса.
„Анафилакса је најтежа и најбржа системска алергијска реакција. За разлику од локалних реакција које су ограничене и углавном безопасне, анафилакса је животно угрожавајућа и у најтежим случајевима може имати фаталан исход“, објаснио је доц. др Рајица Стошовић, алерголог са Клинике за алергологију и имунологију УКЦ Србије.
Анафилакса се најчешће јавља након контакта са храном (нарочито кикирики, орашасти плодови, риба и морски плодови), уједима инсеката, лековима или латексом. Симптоми се могу јавити у року од неколико минута: отежано дисање, пад крвног притиска, убрзан пулс, оток лица или грла, уртикарија, осећај слабости и губитак свести. Управо због брзине развоја, ова реакција захтева хитну интервенцију – најчешће применом адреналинског аутоинјектора.
Стручњаци подсећају да је број људи који пате од различитих облика алергија у сталном порасту. Према светским подацима, чак свака четврта особа има неки вид алергијске болести, док је појава тешких алергијских реакција приметно учесталија него пре две деценије. Разлози се налазе у урбаном начину живота, изложености загађивачима, прерађеној храни, као и промени имунолошких одговора код савремених генерација.
Удружење „Алергија и ја“ истиче да је неопходно радити на едукацији јавности, бољој информисаности родитеља, наставника и особа које раде са децом, али и на већој доступности адреналинских аутоинјектора у школама и установама јавног типа. Подизање свести, додају, није само медицинско, већ и друштвено питање.
Ова кампања има за циљ да подсети да анафилакса не бира узраст нити околности, али да се правовременом реакцијом, добром едукацијом и јасним протоколима могу спасити животи.
