Пироћанка наставља да ниже песме посвећене свом родном граду

Пироћанка Татјана Павићевић наставља да пише родољубиве стихове и песме посвећене родном Пироту. С’обзиром да нам за неколико дана и званично стиже јесен, овог пута представљамо још једну њену песму насталу прошле године:

ПИРОТСКА ЈЕСЕН

Још једно сећање од давнина сеже
За родни крај мој ко врпцом ме веже.

Кад јесен завлада и дугине боје
Од жуте до црвене успомене кроје.

Кад се из Пазара Тијабари ходи
С Големи мост поглед већ те препороди.

Дрвореди липа топле боје нижу
Сваку душу лако у висине дижу.

А кад се приближиш пијачноме врелу
Праву узбуну покрене у телу.

Гушевицу прођеш и већ се црвене
Из џакова вире ил концем везене.

Вровиње, шиље, дал мање ил веће
Свака чека стрпљиво свој колачић среће.

Да ли ће у ајвар, ил печи па гњечи
Ал од гласног ценкања понестаје речи.

Дал на комад цена је, ил цифра за низу
И на радост стигне се до реалног близу.

У повратку торбе с дршке руке секу
И шушпе одоше у хлад да се пеку.

Полако их окрећу бака ил унуче
И облак се мирисни у душу завуче.

Где год да се крене, шта год да се пише
Ал цео нам Пирот на шуспе мирише.

Јесење боје, мириси и укус ајвара
Све заједно најлепшу успомену ствара.