СПЦ и верници данас славе Успење Пресвете Богородице
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Успење пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу је овај дан познат као Велика Госпојина, празник мајки и деце.
Велика Госпојина обележава се као успомена на Богородице и према црквеном предању је дан када се вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Молитва за Велику Госпојину штитиће вас до краја године: Изговорите данас ове моћне речи које побеђују све препреке
Ово је један од пет Богородичиних празника и у црквеном календару уписан је црвеним словом, што сведочи о значају празника. Последњи је велики празник у црквеној години, која почиње 1. септембра, а завршава се крајем августа.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, а понегде се може наћи информација и да је поживела до 72. године, те да је надживела свог сина и наставила његову мисију.
Обичаји на Велику Госпојину
Празнику је претходио двонедељени пост, па се данас верници, а посебно жене, причешћују.
Успење Пресвете Богородице се празнује и као крсна слава, а обележавају га и неке занатлије, међу њима и ужарски еснаф.
Одвајкада се овај дан сматрао празником жена и мајки, па је у народу обичај да се данас не раде никакви велики послови. Такође, не би требало данас отпочињати ништа ново.
Један од најучесталијих и најлепших народних обичаја на Велику Госпојину јесте брање лековитих биљака и травчица, јер се верује да је данас њихово дејство још делотворније. Жене беру боровнице и лековите траве, верујући да ће оне донети здравље и благостање њиховим породицама. Посебно је важан босиљак, који се сматра божанском биљком. На Велику Госпојину, жене додају босиљак у јела како би заштитиле укућане од зла и призвале благослове Пресвете Богородице.
Људи са здравственим тегобама умивају се лековитом водом са извора на данашњи дан, верујући да ће им Богородица подарити исцељење.
Обичаји у току Међудневнице
У народу се период између Велике и Мале Госпојине, која се слави 21. септембра, назива међудневница, а верује се да је то најбољи период за брање свих плодова и лековитих трава, а постоји и обичај одласка на лековите изворе у овим данима.
Тада жене беру такозване међудневичке траве: кичицу из фамилије линцура, рицинус, хајдучку траву, папричицу, угаслицу, коњски босиљак, зрео род од корова, дрена, шипка, оскоруше, шљиве и трна, други род од јабуке и малу зелену лубеницу. Овим травама лече се разне болести.
Верује се да се током међудневице Свети Сава договара са зверима о томе колико штете ће направити преко зиме. Слично, у ове дане су змије најљуће, па их се треба чувати. Сваки део домаћинства био је укључен у овај празник. Од живине су се остављала међудневичка јаја, нису се користила у исхрани већ само за излегање нових пилића.
