Данас је Свети Стефан
Трећи дан Божића, према православном календару, посвећен је Светом Стефану Првомученику, чији се празник обележава 9. јануара. Свети Стефан, познат и као Архиђакон, сматра се првом крсном славом у години.
Свети Стефан био је један од седморице ђакона који су служили у првим данима хришћанства. Према библијским записима, изабран је да помаже сиромашнима и брине о заједници. Пореклом Јеврејин, живео је у грчким крајевима и говорио грчким језиком, а предање наводи да је био у сродству са апостолом Павлом, који у то време још није следио Христово учење.
Због проповедања о Христу, Свети Стефан био је оптужен и изведен пред суд, али није желео да се одрекне своје вере. Због тога је каменован до смрти, у тридесетој години живота. Предање бележи да су његове последње речи биле: „Господе, не урачунај им грех овај“. Због страдања за веру, Свети Стефан се сматра првим хришћанским мучеником и носи име Првомученик.
У хришћанској традицији остао је симбол постојаности, храбрости и оданости вери. У Србији је овом светитељу посвећено више од 40 храмова.
Свети Стефан и династија Немањића
Име Стефан потиче од грчке речи „стефанос“, што значи венац или круна, па се тумачи као „овенчани“. Према појединим историјским записима, Свети Стефан Првомученик био је крсна слава династије Немањић и заштитник њених владара.
Стефан Немања био је први српски владар који је свом имену додао име Стефан, а касније су то чинили и сви владари из лозе Немањића, како из традиционалних, тако и из симболичких разлога. Име Стефан имало је значење владарске титуле и сматрало се потврдом права на престо, па се често поистовећивало са појмом краља или цара. Код првих Немањића лик Светог Стефана налазио се на реверсу владарских печата, као и на кованом новцу.
Народни обичаји
За Стевандан су везани и бројни народни обичаји. У прошлости се на овај дан из куће износила божићна слама донета на Бадње вече. Она се није бацала, већ се одлагала у ракла, пчелињаке, винограде, воћњаке, кокошињце или помоћне објекте, као симбол благослова и плодности.
У Војводини се божићна слама уклањала већ током ноћи, у првим сатима Стевандана. Тај посао су обављале жене, у тишини, како се, према народном веровању, не би „чуло“ да Божић одлази.
