Данас славимо Дан примирја
У земљама победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, а у Србији то је државни празник. Потписивањем примирја 11. новембра 1918. године окончан је Први светски рат, најразорнији који је свет до тада видео. Његовим потписивањем обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке.
Фердинанд Фош, маршал Француске, заповедник савезничких снага на Западном фронту и Матијас Ерцбергер, који је предводио немачку делегацију, потписали су тада примирје у железничком вагону, у Франкпорту код Компијења, Пикардија, Француска, у 5.45, а оно је ступало је на снагу у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године.
Претходно, капитулације су потписале немачких савезнице, Бугарска, Турска, Аустроугарска.
Примирје је потом обнављано до коначног закључења мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Србија претрпела велике губитке
Током Првог светског рата погинуло је више од 17 милиона људи, од чега су око десет милиона била војна лица.
Србија је имала, сразмерно величини земље и бројности популације, највише жртава.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919, Србија је до октобра 1915. мобилисала 707.343 лица, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва.
Према истом извору, укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 процената популације из 1914. године. Војних губитака је било 402.435, а цивилних 845.000.
Први светски рат започео је нападом Аутроугарске на Србију, што је шлужбено објављено 28. јула 1914. Као изговор за напад на Србију службени Беч је искористио погибију надвојводе Франца Фердинанда, престолонаследника Двојне монархије, на Видовдан 1914. у Сарајеву.
Атентат у Сарајеву извршио је Гаврило Принцип, припадник покрета „Млада Босна“. Била је то револуционарна група опредељена за ослобођење и образовање заједничке државе са Србијом.
Изговор за напад на Србију већ извесно време је тражен у војним врховима Беча и Берлина. Трагедија у Сарајеву је послужила, како су били уверени, као оправдање за рат.
Србији је потом упућен оштар ултиматум. Иако је Влада Краљевине Србије показала најбољу вољу да изађе у сусрет захтевима Беча, одговор службеног Београда никога у Бечу није заправо занимао. Била је то, веровали су, идеална прилика за уништење Србије.
Даљи ток догађаја био је међутим другачији од оног чему су се у Бечу и Берлину надали. Оно за шта се веровало, макар у Бечу, а ће бити брз локални рат, претворило се у велики ратни сукоб низа европских земаља.
