Пиротски ћилим – богатство које се наслеђује

Рад на једном ћилиму, ткање, од постављања на разбој па до финалног поизвода, траје месецима. За просечан ћилим је неопходно да се тка и до девет месеци, показује пракса. Ткаље су изузетно тражене, и за сада их има само неколико у Пироту. У Удружењу „Дамско срце“ их је укупн пет. Једна од њих је Јасмина Киров, са којом смо разговарали док је трајала радионица у Музеју Понишавља, током Фестивала Пиротског ћилима.

Изутетно су тражене ткаље, али тешко је да ће да се у наредном периоду увећати број жена које се баве овим занатом, ја се надам да ће их бити, али према досадашњој пракси, тешко. А штета је, јер је, осим што је тежак, изузетно леп рад на ћилиму.

Ћилим је један од првих брендова у Србији, то је нешто по чему је Србија позната у свету. И нешто што траје, што остављамо наредним генерацијама. У Музеју овде има изузетно старих примерака, који се чувају у тим одређеним условима, неопходно је, како би задржали све карактеристике. Каже се да отприлике, када се употребљава, један ћилим може да траје два људска века. То значи да онда остаје у наслеђе, објашњава Јасмина Киров, ткаља у Удружењу „Дамско срце“ у Пироту.

Снежана Лазић