Паметник на Нешковом вису – место где су после рата Срби и Бугари сахрањени заједно

Изнад Димитровграда стоји спомен-костурница која више од једног века чува сећање на Србе и Бугаре погинуле у Српско-бугарском рату. Подигнут на месту битке, Паметник је временом постао више од меморијала – симбол заједничког страдања и порука да ратне поделе не смеју бити наслеђе будућих генерација.

Димитровград је простор на којем се вековима преплићу различите културе, језици и историјска искуства. У таквој средини посебно место заузима Паметник – спомен-костурница на Нешковом вису, посвећена војницима који су страдали на супротним странама у Српско-бугарском рату 1885. године.

На месту на којем су се некада сукобили српски и бугарски војници данас стоји споменик који их више од 130 година памти заједно.

Битка на Нешковом брду и заједничка гробница

У бици на Нешковом брду погинули су војници обе стране. Према подацима Општине Димитровград, у борби прса у прса страдало је 49 српских и 58 бугарских војника.

После битке, посмртни остаци погинулих нису раздвојени по војскама, већ су положени у заједничку гробницу. Према званичним подацима Општине Димитровград, спомен-костурница је подигнута две године након рата, на захтев бугарског команданта Пачева, а свечано је откривена 6. маја 1887. године.

Управо та чињеница да су војници који су се током рата налазили на супротним странама сахрањени заједно даје Паметнику значење које превазилази историјски тренутак у којем је настао.

„Димитровград се одувек поносио својом шароликом историјом и статусом вишенационалне средине. Однос према прецима и задужбини предака је нешто чиме смо били поносни.“

Споменик који је постао антиратна порука

Паметник није само место сећања на погинуле. Његова посебност је управо у томе што данас представља симбол заједничког починка некадашњих непријатеља.

Историчар и директор Димитровградске гимназије Братислав Стаменов сматра да је управо у томе највећа вредност овог места.

• „Паметник није само споменик погинулим војницима. Он је споменик двојици некадашњих непријатељских народа који су у смрти постали једнаки — Срби и Бугари почивају заједно, а споменик их данас подсећа да се ратне поделе и мржња не смеју понављати. Многи га управо због тога називају „јединственим антиратним спомеником““, каже Стаменов.

Он додатно указује на историјску поруку коју Паметник носи:

• „Важна историјска порука Паметника управо је у томе што су Срби и Бугари, који су у рату били непријатељи, након смрти сахрањени заједно. Због тога се данас сматра једним од најкарактеристичнијих антиратних споменика у Србији.“

Пачевљева идеја да погинули буду сахрањени заједно

О околностима настанка Паметника писао је и професор Властимир Вацев, који указује на улогу тадашњег команданта царибродског гарнизона бугарске војске, пуковника Пачева.

• „Тадашњи командант царибродског гарнизона бугарске војске, пуковник Пачев, наредио је да се посмртни остаци палих ратника са обе стране положе у заједничку гробницу на Нешковом брду, где је вођена битка. Намера је била официрски одати почаст свим погинулима, али и послати антиратну поруку, што је споменик и данас“, пише Вацев у својој књизи.

Према његовим наводима, сама изградња није завршена одмах након иницијативе, већ је Паметник завршен тек око четврт века након Пачевљеве идеје. У изградњи су, како наводи Вацев, учествовали и сами становници Димитровграда, који се у то време звао Цариброд.

Званични подаци локалне самоуправе наводе да је спомен-костурница подигнута две године после битке и откривена 1887. године, што ову временску линију треба разликовати од каснијих навода о завршетку појединих радова или коначном обликовању комплекса.

Десет метара изнад Димитровграда

Паметник се налази на коти 678 и издиже се изнад Димитровграда, због чега је постао један од препознатљивих симбола града.

Споменик је висок око десет метара, са металним крстом на врху. Архитектонски је замишљен као комбинација правилне пирамиде и хексаедра, док се на њему налазе плоче са текстом на српском и бугарском језику.

На плочама се говори о страдању српских и бугарских војника у рату 1885. године, чиме је од самог почетка било наглашено да споменик није намењен само једној страни.

И професор Вацев Паметник види као нешто много шире од обичног споменика:

• „Паметник је висок десетак метара, са металним крстом на врху, а геометријски представља спој правилне пирамиде и хексаедра. Издиже се изнад Димитровграда, симбол је града, налази се на коти 678, а Вацев га види као „одашиљача поруке свима на политички турбулентном Балкану“.“

Од историјског споменика до уређеног меморијалног комплекса

Паметник није остао само део историјског пејзажа. Последњих година улагано је и у уређење простора око спомен-костурнице.

Почетком 2019. године реализован је пројекат изградње електрификоване инфраструктуре и осветљења меморијалног комплекса Нешков врх, односно Паметника. Није била реч о класичној рестаураторској обнови самог споменика, већ пре свега о уређењу електричне инфраструктуре и осветљавању комплекса.

За овај пројекат Бугарска је Општини Димитровград обезбедила 180.000 бугарских лева бесповратне помоћи. Споразум о финансирању потписали су тадашњи председник Општине Димитровград Владица Димитров и амбасадор Бугарске у Србији Радко Влајков. О финансирању пројекта извештавано је и у оквиру развојне помоћи Бугарске Србији.

Општинска документација потврђује да су радови обухватали функционално осветљење Паметника, платоа и простора у околини комплекса.

Шта значи име Паметник?

И само име споменика носи занимљиву причу.

„Паметник“ је бугарска реч за споменик, али њено значење у локалном контексту добија и симболичну димензију. Назив се може повезати са идејом памћења, сећања и вечног помена, што је у складу са самом функцијом овог места.

Уместо да раздваја, Паметник спаја. Уместо да памти само победнике и поражене, он памти погинуле.

Због тога се његова вредност не налази само у камену, архитектури и историјском датуму. Она је пре свега у поруци коју је место успело да сачува кроз више од једног века – да људи који су некада били на супротним странама рата у смрти могу почивати заједно.

Паметник као порука за данашњи Балкан

Историја Српско-бугарског рата остала је записана у уџбеницима, архивама и војним документима. Али на Нешковом вису она је сачувана и на један другачији начин – у заједничкој гробници.

Званични документи Општине Димитровград данас Паметник описују као јединствени антиратни споменик и значајно културно-историјско место.

Из перспективе савременог Димитровграда, Паметник зато није само успомена на један рат из 19. века. Он је део идентитета града који живи на простору где се сусрећу српско и бугарско културно наслеђе.

И можда је управо у томе његова најважнија порука: рат може да подели људе, али сећање може да их поново споји.

Љ.Марковић

Пројекат „Туристички бисери источне капије Србије“ суфинансиран је из буџета Општине Димитровград. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.